-
Умро је Филип
Једног хладног и необично ведрог априлског јутра, моја Биљана послала ми је поруку „Маки, па умро је Филип“. Док је из подземног пролаза улазила у јутарњим часовима увек ледену Дечанску улицу, јер је сунце тако рано када ми обични људи, који своје мале животе живе од својих малених плата, долазимо на посао – увек на…
-
Перуника
Јутро. 7 и 25. Градски превоз у Београду, линија 71. Крајње сумњив пролећни дан када му време није – 14. фебруара. Небо ведро, сунце се промаља, али подмукло хучи ветар – упозорава на вечерњу промену коју су већ најавили метеоролози у бесомучном понављању прогноза и предвиђања, у бескрајним текстовима са насловом „Какво нас време очекује…
-
Покојни Драгутин жив се вратио из рата
„Устајте, браћо, устајте, Србљи, постеља земља је ледна…“ Бојана Пришуњак Данас је један од оних несрећних дана. Уистину и није – данас ми Срби шапућемо победу, док се остатак света гласно дичи потписаним примирјем. Да одмах на почетку разјаснимо то – не знам чије је масло, у нас Србаља има толико дилема и толико недодељених…
-
Српска мајка
Мајкама српским – дринским, моравским, савским, дримским, топличким… За све њихове неопеване сузе. Српска мајка плаче сузом која нема родитеља. Она разјапи вилицу и загрли мермерни крст, леден као тело синовљево онда када га је земљи враћала. Кошчатим рукама у бошчу сабере што је тог јутра за јединца спремала, па крене на гробље да му…
-
Господе, помози Хрватима
„…Stići će vas naša ruka i u Srbiji Stići će vas Božja pravda, to već svatko znaSudit će vam bojovnici iz Čavoglava Slušajte sad poruku od Svetog IlijeNećete u Čavoglave, niste ni prije…“ Marko Perković Thompson У суботу, 5. јула 2025. године (21. век – словима – ДВАДЕСЕТ И ПРВИ ВЕК), у Загребу је пола…
-
Где је то гробље за српске заставе?
Можда се сећате, можда сте некада на друштвеним мрежама налетели на тај снимак који сe делио хиљаде и хиљаде пута, једне честите старине како кроз сузе говори о ношењу српске заставе кроз бој са непријатељем? У питању је неки поприлично стар видео-запис, исечак из неке емисије, где старина са шајкачом на глави кроз сузе препричава…
Маријо, ћеро мори…
Јер, ја сам жив, ја ходам, ја знам шта тражим, не пристајем да ме нема.
Марија Стевановић
Аутор и новинар